Biomasa je organska materija biljnog ili životinjskog porekla koja se pomoću različitih procesa pretvara u nekoliko vidova energije koji su pogodni za dalju upotrebu.
Biomasa u obliku drveta i ostataka iz poljoprivredne proizvodne predstavlja osnovni vid upotrebe prvenstveno za zagrevanje prostora i spremanje hrane. Sagorevanjem biomase ne dolazi do povećanja koncentracije štetnih gasova (CO2) u zemljinoj atmosferi jer će nastali ugljendioksid druge biljke potrošiti za svoj rast u neprekidnom uravnoteženom procesu kruženja materije. To nije slučaj sa ugljendioksidom nastalim sagorevanjem fosilnih goriva jer se tada davno akumuliran ugljendioksid procesom sagorevanja vraća u atmosferu i povećava koncentraciju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.
Poslednjih desetak godina u Evropi raste potražnja drveta kao obnovljivog izvora energije koje se sve više koristi za zagrevanje prostora i to u obliku briketa ili peleta. Pelet je pogotovo aktuelan jer se u specijalnim pećima koristi potpuno automatizovano tako da je vama kao korisniku isto da li vam je kotao na prirodni gas ili na pelet. Mleveno drvo u obliku čipsa sve se više koristi u kotlarnicama snaga do 10 MW koje služe za zagrevanje naselja ili velikih objekata.

Bioetanol i biodizel su sve aktuelnija goriva. U Austriji sva poljoprivredna mehanizacija koristi isključivo biodizel, a sve je češći slučaj da se kompletan javni autobuski saobraćaj u pojedinim gradovima u Evropi snabdeva biodizelom.
Latinska Amerika prednjači u svetu po proizvodnji i upotrebi etil alkohola koji se dobija iz šećerne trske i pomešan sa benzinom koristi u celokupnom motornom saobraćaju.
Ohrabruje i dobar poslovni potez da je i u Srbiji počela proizvodnja biodizela. Verovatno će ovim putem poći i drugi proizvođači. Bitno je da biodizel može da se proizvodi i u manjim postrojenjima koji dnevno proizvode od 1 do 5 tona, a cena takve investicije je do 30.000 evra.

Biogas koji se dobija iz prirodnog tečnog stajnjaka se veoma koristi u razvijenim zemljama a kod nas i pored pogodnih uslova i velikih farmi goveda i svinja ne postoji ni jedan pogon za proizvodnju biogasa.
Interesantno je da se prilikom proizvodnje biogasa iz stajnjaka dobija veoma kvalitetno đubrivo bez neprijatnih mirisa.

Ogromne količine biomase kao ostataka iz poljoprivredne proizvodnje se ne koriste ili što je još gore spaljuju se na poljima. U Evropi postoji veći broj proizvođača kotlova koji kao gorivo koriste slamu, kukuruzovinu, sojinu slamu i stabljike suncokreta. Čak se poslednjih godina krenulo sa uzgajanjem brzorastućih drvenastih biljaka koje se svake druge godine seku i daju prirast biljne mase od 12 t godišnje po hektaru nekvalitetnog zemljišta.

Prototip postrojenja za proizvodnju biodizela

U firmi Bit inženjering završen je i uspešno pušten u eksperimentalni rad prototip postrojenja za proizvodnju biodizela kapaciteta 200 litara na dan. Posle ispitivanja i modifikacija pristupiće se proizvodnji novih uređaja različitih kapaciteta za tržište. Uređaj je projektovao i napravio inž. Vladimir Janković.